- Šta se kaže kada nekoga voliš?- Pa…”VOLIM TE” – reče on.
- A ako se uplaši?- To znači da nije spreman da ga voliš. – reče on.
- I šta se tada radi?- Čekaš ga. – reče on.
- Kako to?- Čekaš ga dok ne bude spreman. – reče on.
- A ako nikada ne bude spreman.- “Ako” su tri mala slova koja, postavljena ispred jedne rečenice, mijenjaju mnogo stvari… – reče on.
- A šta mu onda kažeš? Lažeš li ga?- Ne, nastavljaš da ga voliš… – reče on.
- A zašto se onda svi žene?- Zato što ne znaju, kako je kada se voli? – reče on.
- Ko zna?- Ti znaš? – reče on.
- Zašto?- Zato što nekoga voliš… – reče on.
- Zašto misliš tako?- Inače me ne bi pitala. – reče on.
- A šta radiš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”?- Vjeruješ mu! – reče on.
- Zašto?- Razumjećeš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”! – reče on.
- Zašto misliš, da mi nisu govorili?- On ti to nije rekao – reče on.
- A ja, kada sam ga srela?- Kada su se izlazak i zalazak sunca spojili u jedno… – reče on.
- Kako to?- Razumjećeš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”! – reče on.
- A šta radiš, kada te neko upita “VOLIŠ LI ME”?- Ništa. – reče on.
- Zašto?- Zato što, ako ga voliš, on će to znati…i neće imati potrebu da te to pita. – reče on.
- A zašto onda svi jedni drugima stalno govore “VOLIM TE”?- Zato što nisu sigurni… – reče on.
- U šta?- U svoju ljubav! – reče on.
- A šta se dešava kada ljubavi nestane?- Ništa. – reče on.
- Zašto?- Zato što ljubavi ne može nestati! – reče on.
- A zašto se onda ljudi razvode?- Ljubav i brak nemaju ništa zajedničko. – reče on.
- Je li ti znaš sve odgovore?- Ne… – reče on.
- Pa kako mi onda odgovaraš?- Sa velikom željom! – reče on.
- Znaš šta?- Šta? – reče on.
- VOLIM TE!- Znam! – šapnu tiho on.
