Gotovo je sada

....... I eto, nakon toliko vremena opet sam je ugledao na kolodvoru, ali ne onakvu kakvu sam je ja zapamtio, tuznu i uplakano, naprotiv danas je bila tako sretna i nasmijana, pokraj nje je bio neki meni nepoznat muskarac, s kojim je eto sretna sada.... Prijatelju prebolila me je, zaboravila 

je da je nekada zbog mog pogleda bila tako sretna, da je mogla pokusati skinuti mi zvijezdu s neba, samo da je opet pogledam... A ja sam tada mislio da sam jako mlad, da bih se mogao da vezem za jednu osobu, i da cu nekada kasnije imati dovoljno vremena za nju tu malu prekrasnu princezu.... A eto ona je cekala mene, nadala se da cu shvatit da nikada ni jedna vise, nece tako boriti se da bih mi dala do znanja da me voli... Ali gotovo je sada, ja na nju vise nemam pravo, svoju priliku sam prokockao, i ostaje mi samo da je sada trazim u drugim curama, da pokusam naci taj njen osmijeh u nekoj drugoj, da prihvatim cinjenicu da nije samo ona ta, koja me je iskreno voljela... samo prijatelju moj, vrijeme mi sada bas i ne idi na ruku, kasno sam sve shvatio, sada samo mogu da zavidim njenom muskarcu s kojim je sretna, ali neka zasluzila je ona to.... A ja sam eto zasluzio da zalim za njom, i da tugu ubijam rumenim vinom.....