Voljela sam te ...

"" Onaj koji umije da zgazi ponos i okrene se za vama nakon toliko odlazaka, koji je toliko jak da ustane još jednom i potraži vas, koji se ne plaši da vas pozove nakon mnogih spuštenih slušalica da vam čuje glas, koji smije da se usudi da vas još ovaj put pronađe čak i nakon svog „ ovo je definitivno posljednji put “, onaj koji će staviti sve na kocku, bar još ovaj put, samo da bi vas vratio… To je čovjek koji zaista voli! ""

Ista...Tvrdoglava..Sa magicnim zvijezdama u ocima...Vjerom u bolje sutra...Jos me ima..Jos se ne dam.....I gle cuda imam dusu...Iako su je kidali na milione komadica,ostao mi je jedan dijelic,bas onaj koji sam ljubomorno od svih,grcevito u ruci cuvala,onaj koji me tjera naprijed...Pa sta sto sam nesrecnu ljubav imala?Umijem ja da volim...Cini mi se za oboje sam volila...Ali ..Znam ja da precrtam kao da nisu pojedini i postojali u mom zivotu...Ne znam ja da kunem..Niko me tom ucio nije...Ne ogovaram..Samo istinu pricam...A to sto pojedini ljudi iz ciste dosade na njima sopstven nacin tumace moje rijeci i na jednu dodaju jos deset..E to vec nije moj problem...Jos sam ziva...Jos me ima...Da svugdje stignem...Nisu me nedace polomile na dva dijela...Neka znaju svi...umijem ja da oprostim...Ali ne sve...Volim ljude...Posebne...Brzo se poput feniksa podignem,uvrede zaboravim...Ali ne sve...Nisam zlopamtilo...Ali pamtim...I kada pojedini pomisle da sam zaboravila...Sve sa osmjehom naplatim..Onaj ko je dobar prema meni moju dobortu osjeti...Za prave ljude u pakao idem...A onim losim...Potrudim se da pokazem put kao njemu....Posto nisu postovali moje prisustvo,neka ih...neka se naviknu na moje odustvo...Ne dam im da mi lome krila....Ako sam nesretno volila...Nisam se sebe i zivota odrekla...

Godinama ja te pamtim
godinama te zaboravljam
jos ponekad u san svratis
kad mislim da ce proc', sve se ponavlja

Nedostaje mi ljubav nasa ...

Ljuta si na sebe, jer ti nedostajem, prznice mala. Nedostajem i sebi otkad smo sazvežđe podelili, pa svako gazduje svojom samoćom. Budalo jedna, nemaš pojma koliko te volim, ovako budalast. I drugi su blesavi, al’ ne umeju k’o ja da lepo popričaju sa tobom kada te nema, ni da poskakuju trotoarom, u pokušaju da usklade korak sa tobom, nevidljivom. Žao mi što nisi tu, da vidiš kako je lepo sa tobom.

Javio bih ti se ja, ovako ponekad samo... Da se uverimo kako smo oboje dobro... Ali ne smem. Više bih nam bola naneo nego što bih nas umirio. Ovako ćutimo oboje i nadamo se da je ono drugo dobro. Tamo negde. Daleko...