- Dakle, ti bi razgovarao samnom? – reče Bog.- Ako imaš vremena – rekoh.
Bog se nasmeši.- Moje vreme je večnost. Šta si me hteo pitati?- Šta te najviše iznenađuje kod ljudi?
Bog odgovori:- Što im je detinjstvo dosadno. Žure da odrastu, a zatim bi ponovo želeli da budu deca.- Što troše zdravlje da bi stekli novac, a zatim troše novac da bi vratili zdravlje.- Što isuviše brinu o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti, ni u budućnosti.- Što žive kao da nikada neće umreti, a onda umru, kao da nikada nisu živeli.
Bog me uze za ruku. Ostadosmo u tišini.Onda upitah:- Kao roditelj, koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?
Osmehujući se Bog odgovori:- Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti.- Da nauče da nije najvrednije ono što imaju, nego ko su u svom životu.- Da nauče kako se nije dobro upoređivati sa drugima …- Da nauče kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima nego onaj kome najmanje treba.- Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno biće, a zatim su potrebne godine da se izleči.- Da nauče opraštati, tako da sami opraštaju.- Da shvate kako postoje osobe koje ih nežno vole, ali to ne znaju reći, ni pokazati.- Da nauče da se novcem može kupiti sve, osim sreće i ljubavi.- Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je različito.- Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima … ali ipak ih voli.- Da nauče kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi opraštati.
- Ljudi će zaboraviti šta si rekao.- Ljudi će zaboraviti šta si učinio.- Ali nikada neće zaboraviti kakva si osećanja u njima probudio.
0 comments: