Nijedna žena nije toliko skupa da je ne bi mogao iskrenom ljubavi kupiti. Ali ni toliko jeftina da se proda za šaku laži…

Balasevic

Znaš, stalo mi je..Ali se uporno ponašam kao da nije. Gradim oko sebe zid do kojeg nitko ne može doći, ali ima jedna caka: Priđi! Reci mi riječ i taj će se zid pokazati kao jedna obična kula od karata koja izgleda moćno dok ne dođe nešto pred čim pada..

Uletevši u stan kao u sklonište, okrenuo sam Njen broj ne čekajući na signal…
Ako zazvoni i treći put, prekidam…
- Halo?
Ipak se javila…

Znala je da će dio nje zauvek ostati s njim. Tamo gdje su onoga dana stali, ostao je njegov ponos, njen inat, prokockana šansa i jedno obećanje. Imali su sve, a izabrali su ništa.

Završit ću našu priču s jednim 'moglo je biti, ali nije'. I ko zna, kroz par godina kad sretnemo se, pričaćemo o nama kroz šalu, možda, mada ni jednom ni drugom neće biti smješno u dubini duša. A onda jednog jutra shvatit ćeš kao i ja da oni što se bude na drugoj strani kreveta nismo mi. I više neće biti smješno, već tužno. Nedostajat će mi ona tvoja druga strana mene da upotpuni mozaik moje životne priče..............

Da ti imaš telefon, ja bih bio onaj automat za tačno vreme. "Već toliko sati, toliko minuta, i toliko sekundi te volim..." Oh! Kakav dražestan automat, govorila bi ti spuštajući slušalicu...

Rođena je bila za najlepše sitnice ovog sveta. Večito je imala običaj da posmatra zalaske sunca. Raduje se kiši i neumorno broji pahuljice upletene u njenu kosu. Znala je da se smeje od srca, i kako da ugreje moje. Bila je moja inspiracija i tračak nade da sreća još postoji. Šteta što nisam znao kako da je sačuvam...

Znaš, ti i ja se krećemo paralelno jedan pored drugog. Gledamo se, svako iz svog voza. A je li možeš jednom u životu, samo jedan jedini put da zaboraviš sve vagone, vozove, kolosijeke i da mi pružiš ruku i dozvoliš mi da te grlim do kraja putovanja?

Izgubiš nešto što u stvari nikad nisi ni imao... I pitaš se zašto toliko boli? Ironija... Nikad ti u potpunosti nije pripadalo, a osjećaš kao da je neko naglo istrgnuo dio tebe, bole te prekinuti snovi i tražiš krivca za srušeni dvorac od sopstvenih iluzija... Bojiš se čak i sebi priznati da si jedini krivac ti, jer si dozvolio da ti se uvuče pod kožu nešto što je bilo izgubljeno i prije nego što ti se približilo...