Takve kao ona se ne ostavljaju. Nikad. Ali ipak sam otišao jednog dana. Naime, to je ono što mi, mangupi muškarci, često činimo bez razloga. Ona nije poslala vojsku za mnom, iako sam itekako zaslužio da budem prebijen. Istina, tražila me je još dugo i zbunjeno, a onda je odustala... Malena oficirka je izgubila bitku života. Ali ja sam izgubio rat.

- Balasevic

"Kažu da osetiš kad nekog dragog vidiš poslednji put. Ja to tad nisam osetio, čak ni kao slutnju, ni kao najprikriveniji nagoveštaj, ali sledećeg proleća je novi rat zašenlučio i našim poljima, ispreturajući opet i granice i ljude, u svom tom džumbusu i neki stihovi iz one pesme prebegli su u stvarnost, i otad više nisam video Vasu Ladačkog, što ni slučajno ne znači da više nikad ni neću..."

"Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri. I ništa manje od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću. Osetit ćeš ti to već sama. Kao što i ja osećam da negde nekome nedostajem..."

'Zauvek' je ipak samo reč. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog 'zauvek' nije ostalo bog zna šta.

Čovek se zaljubi bezbroj puta, jer to je prolazno stanje. Ali voleti nekog?!
To je nešto sasvim drugo. Može se voleti i više puta, ali samo jednom onako pravo… onako ludo, bolesno. Onako zlobno i sebično, onako do kraja.

Balasevic

Nedostaje mi ljubav nasa ...

Ljuta si na sebe, jer ti nedostajem, prznice mala. Nedostajem i sebi otkad smo sazvežđe podelili, pa svako gazduje svojom samoćom. Budalo jedna, nemaš pojma koliko te volim, ovako budalast. I drugi su blesavi, al’ ne umeju k’o ja da lepo popričaju sa tobom kada te nema, ni da poskakuju trotoarom, u pokušaju da usklade korak sa tobom, nevidljivom. Žao mi što nisi tu, da vidiš kako je lepo sa tobom.

Javio bih ti se ja, ovako ponekad samo... Da se uverimo kako smo oboje dobro... Ali ne smem. Više bih nam bola naneo nego što bih nas umirio. Ovako ćutimo oboje i nadamo se da je ono drugo dobro. Tamo negde. Daleko...

“Nismo se tražili, samo smo se našli… A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti… Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima… I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko…”

Postoje oni od kojih ne možete otići. I oni kojima se uvijek vraćate. Postoje i oni od kojih ste otišli, a oni još uvijek nisu otišli od vas. Susretanja, sudaranja. Slučajni i namjerni saputnici. Istopljena prijateljstva. Promašene ljubavi. Po neki ispušten znak. Gdje tebe da smjestim? U one od kojih ne idem, ili one kojima se uvijek vraćam.

 Čovek se zaljubi bezbroj puta, jer to je prolazno stanje. Ali voleti nekog?!
To je nešto sasvim drugo. Može se voleti i više puta, ali samo jednom onako pravo... onako ludo, bolesno. Onako zlobno i sebično, onako do kraja.

 
"Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri. I ništa manje od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću. Osetit ćeš ti to već sama. Kao što i ja osećam da negde nekome nedostajem..."

Draže mi je bilo da joj kažem nešto glupo – izmamim osmeh, iznerviram, naljutim… Samo da dobijem od nje onu šašavu reakciju koju toliko volim…

''Sve su glumile princeze i svetice. Verovatno svaka od njih bi tražila da prestanem cugat', pušiti, da se ponašam pristojnije... Sve bi one tražile da ih držim kao kap vode na dlanu, da ne zbijam šale na njihov račun. Tražile da ih izvodim na neka fina mesta i slicno... 

A ona? 

Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam, a promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.''

Nije bilo moderno prvi se javljati devojci. Moj drug je propustio nekoliko dana, pa nedelju, pa nekoliko nedelja. Onda više nije znao šta bi joj rekao…

Za 10 godina ćemo se slučajno sresti, stidno ćemo se nasmešiti jedno drugom.

Setit ćemo se gluposti iz našeg detinjstva…

Reći ces mi da si udata, da radiš puno, i da si sretna.

Ja ću ti reći da sam oženjen, da imam dvoje dece, da sam sretan i da je sve onako kako sam zamislio.

Nijedna žena nije toliko skupa da je ne bi mogao iskrenom ljubavi kupiti. Ali ni toliko jeftina da se proda za šaku laži…

Balasevic

Uletevši u stan kao u sklonište, okrenuo sam Njen broj ne čekajući na signal…
Ako zazvoni i treći put, prekidam…
- Halo?
Ipak se javila…

Znala je da će dio nje zauvek ostati s njim. Tamo gdje su onoga dana stali, ostao je njegov ponos, njen inat, prokockana šansa i jedno obećanje. Imali su sve, a izabrali su ništa.

Da ti imaš telefon, ja bih bio onaj automat za tačno vreme. "Već toliko sati, toliko minuta, i toliko sekundi te volim..." Oh! Kakav dražestan automat, govorila bi ti spuštajući slušalicu...

Znaš, ti i ja se krećemo paralelno jedan pored drugog. Gledamo se, svako iz svog voza. A je li možeš jednom u životu, samo jedan jedini put da zaboraviš sve vagone, vozove, kolosijeke i da mi pružiš ruku i dozvoliš mi da te grlim do kraja putovanja?