Uvijek je lakse biti ostavljen, nego ostaviti. Ostavljeni pate, pa prebole, a oni koji ih ostavljaju na kraju shvataju da su pogrijesili i vracaju im se..... Ali cesto kasno..Nekada volim te ,oprosti mi isuvise kasno dodje..

Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim

Mada smo različitim putevima koračali

Tinjalo nebo večernje u šipražjima zvezdanim

I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali.

Znam, mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?
Dan je niz mutne ulice prosut.

Ako ti jave: umro sam a bio sam ti drag, onda će u tebiodjednom nešto posiveti.Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uopšte ponekadmislio šta znači živeti? Ako ti jave: umro samevo šta će biti. Hiljadu šarenih ribalepršaće mi kroz oko. I zemlja će me skriti. I korov će me skriti. A ja ću za to vremeleteti visoko ... Visoko.