Takve kao ona se ne ostavljaju. Nikad. Ali ipak sam otišao jednog dana. Naime, to je ono što mi, mangupi muškarci, često činimo bez razloga. Ona nije poslala vojsku za mnom, iako sam itekako zaslužio da budem prebijen. Istina, tražila me je još dugo i zbunjeno, a onda je odustala... Malena oficirka je izgubila bitku života. Ali ja sam izgubio rat.

- Balasevic

- "I uvek će te voleti?"

- Ne",reče ruža,"jednog dana ću uvenuti i onda će prestati da mi se dive."

- "Baš čudno" , reče Mali Princ . "Da si ti moja ruža , ja bih te voleo i tada .

-Antoine de Saint-Exupéry - "Mali Princ"

-Sreo sam je danas prijatelju.

-I?

-Izgleda da je krenula dalje, nije me niti pogledala.

-Možda nije imala snage, možda se bori protiv sebe, otkud znaš šta se njoj mota po glavi.

-Veruj mi na reč, njen osmeh

i podignuta glava ubijaju me vise nego ona njena zadnja rečenica koju mi je uputila -Volim te, ali ne znas još kako je kada te ja zamrzim. Mislim da je došlo to vreme. 

-Misliš da te mrzi? Ona koja te volela više od drugih, daj ne budi lud.

-O prijatelju, znam na koliko je toga bila spremna zbog ljubavi, a na šta li će tek biti spremna da me preboli, da me zamrzi, ponizi.

-Ma ne verujem, nije ona takva.

-Nisam ni ja verovao dok je nisam sreo danas, nasmejanu, kao da je znala da će me njen osmeh danima proganjati, zašto je krenula dalje? Zašto me nije čekala? Zašto? 

-Možda je shvatila da nisi vredan čekanja? 

-Misliš da nisam?

-Prijatelju, povredio si je bezbroj puta, odlazio drugima, ljubio druge, smejao joj se iza leđa, ali te i dalje čekala uz nadi da si ovaj put drugačiji, pružila ti je prilika Bog zna koliko, a ti si onu zadnju pregazio.

-Mislio sam da će me čekati, pa uvek je.

-Eto vidiš, znao si koga uvek možeš imati pa si se s drugima igrao,ne ide to tako, ne sa ženama. 

-Kako to misliš? 

-Tako.Zensko će ti oprostiti 100 puta, ali će ti vratiti za svaku nanetu bol duplo jačom merom, pa makar i nju to bolelo.Ma ne znam sta jos žena nije izdržala, na njoj bi i vatru mogao ugasiti i to je ne bi bolelo koliko izigrano poverenje i pogažena ljubav.

"Kažu da osetiš kad nekog dragog vidiš poslednji put. Ja to tad nisam osetio, čak ni kao slutnju, ni kao najprikriveniji nagoveštaj, ali sledećeg proleća je novi rat zašenlučio i našim poljima, ispreturajući opet i granice i ljude, u svom tom džumbusu i neki stihovi iz one pesme prebegli su u stvarnost, i otad više nisam video Vasu Ladačkog, što ni slučajno ne znači da više nikad ni neću..."

Ljuta si na sebe, jer ti nedostajem, prznice mala. Nedostajem i sebi otkad smo sazvežđe podelili, pa svako gazduje svojom samoćom…Budalo jedna, nemaš pojma koliko te volim, ovako budalast.I drugi su blesavi, al’ ne umeju k’o ja da lepo popričaju sa tobom kada te nema, nida poskakuju trotoarom u pokušaju da usklade korak sa tobom, nevidljivom...

"Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri. I ništa manje od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću. Osetit ćeš ti to već sama. Kao što i ja osećam da negde nekome nedostajem..."

'Zauvek' je ipak samo reč. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog 'zauvek' nije ostalo bog zna šta.

Čovek se zaljubi bezbroj puta, jer to je prolazno stanje. Ali voleti nekog?!
To je nešto sasvim drugo. Može se voleti i više puta, ali samo jednom onako pravo… onako ludo, bolesno. Onako zlobno i sebično, onako do kraja.

Balasevic

Nedostaje mi ljubav nasa ...

Ljuta si na sebe, jer ti nedostajem, prznice mala. Nedostajem i sebi otkad smo sazvežđe podelili, pa svako gazduje svojom samoćom. Budalo jedna, nemaš pojma koliko te volim, ovako budalast. I drugi su blesavi, al’ ne umeju k’o ja da lepo popričaju sa tobom kada te nema, ni da poskakuju trotoarom, u pokušaju da usklade korak sa tobom, nevidljivom. Žao mi što nisi tu, da vidiš kako je lepo sa tobom.

Javio bih ti se ja, ovako ponekad samo... Da se uverimo kako smo oboje dobro... Ali ne smem. Više bih nam bola naneo nego što bih nas umirio. Ovako ćutimo oboje i nadamo se da je ono drugo dobro. Tamo negde. Daleko...

“Nismo se tražili, samo smo se našli… A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti… Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima… I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko…”

Postoje oni od kojih ne možete otići. I oni kojima se uvijek vraćate. Postoje i oni od kojih ste otišli, a oni još uvijek nisu otišli od vas. Susretanja, sudaranja. Slučajni i namjerni saputnici. Istopljena prijateljstva. Promašene ljubavi. Po neki ispušten znak. Gdje tebe da smjestim? U one od kojih ne idem, ili one kojima se uvijek vraćam.

 Čovek se zaljubi bezbroj puta, jer to je prolazno stanje. Ali voleti nekog?!
To je nešto sasvim drugo. Može se voleti i više puta, ali samo jednom onako pravo... onako ludo, bolesno. Onako zlobno i sebično, onako do kraja.

 
"Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri. I ništa manje od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću. Osetit ćeš ti to već sama. Kao što i ja osećam da negde nekome nedostajem..."

Sada te srecem samo u snovima, jer labirinti moga uma jos su jedina mjesta po kojima zajedno sa mnom hodis. Ja cesto izgubim moj put i lutam bez cilja dok ponovo ne naletim na tragove tvojih koraka, skrivene vec iza iduceg coska. Groznicavo proganjam tvoju sjenku ali ona se vec gubi na jutarnjem suncu i ja proklinjem novi dan sto me lisava tvoje prisutnosti.

"Postoji li prošlost, ili je sadašnjost zatrpava, kao korov? Ili postoji samo prošlost, jer sadašnjosti nema; spoznaćemo je tek kad prođe. Ima li u životu išta jednostavno i rješljivo, ili je sve čvor i tajna?"

(Krug)

Uvijek je lakse biti ostavljen, nego ostaviti. Ostavljeni pate, pa prebole, a oni koji ih ostavljaju na kraju shvataju da su pogrijesili i vracaju im se..... Ali cesto kasno..Nekada volim te ,oprosti mi isuvise kasno dodje..

Kada optimisti potonu sve lađe, on zamisli da su to podmornice.

“Ako jednom odeš, nemoj se okrenuti, jer ako se okreneš možeš se vratiti, a ja ne želim da se vratiš odlazeći.“

Sergej Jesenjin

"Znaš li ono mjesto između sna i jave? Mjesto na kojem se još možeš sjećati sanjanja. To je mjesto gdje ću te uvijek voljeti. Tamo ću te čekati."

~ Petar Pan